О Старој планини

Стара планина, високопланински масив, спада у групу веначних планина. Главни венац дугачак је око 550 километара, и протеже се од Зајечара до Црног мора. Део овог венца означава и природну границу измедју Србије и Бугарске. Стара планина носи и друго име - Балкан, тако да је Балканско полуострво добило назив по овој планини. Највиши врх, дуж границе на Старој планини, а и у Србији, је Миџор, на надморској висини од 2.169 метара. Део Старе планине, који се протеже кроз Србију припада општинама Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Површина масива Старе планине, који захвата Србију је 1.802 квадратна метра.

Један од најлепших крајолика Старе планине је природни резерват Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 метара. Стрме падине, оштри успони, чудесни водопади, поља шумског воћа, богате шуме, пружају могућност за развој различитих облика туризма.

На Старој планини влада умерено конитнентална клима, модификована у односу на надморску висину и положај планине. Под снегом је скоро пет месеци годишње, и то на висини од 1.100 до 1.900 метара, и представља потенцијал за дуге стазе за алпско скијање.

Биљни и животињиски свет на Старој планини је карактеристичан, па се у подножју Бабиног зуба налази станиште Субалпске букве, а у потоцима и рекама има поточне пастрмке. Стара планина обилује лековитим биљем и печуркама, а станиште је и многим врстама ретких биљака.

У селима подно Старе планине дочекаће вас љубазни домаћини, увек спремни да путнике дочекају изворном трпезом, на којој ће се обавезно наћи „белмуж", специјалитет овог краја, направљен од сира и кукурузног брашна.

Раскошна лепота Старе планине, осваја и плени, не само у току зиме, већ у току целе године. Идеално је место за љубитеље нетакнуте природе, који желе да открију неизмерна богатства ове планинске лепотице на истоку Србије.