Природа

Стара планина представља право острво с благом.

Проглашена је за Парк природе 1997.године. Ова планинска лепотица је подручје са изузетним вредностима са становишта разноврсности биљног и животињског света и њихових заједница, као и геоморфолошких, геолошких, хидролошких и хидрогеолошких особености, у којем је присутан традиционални облик живота и културних добара. Површина Парка природе Стара планина је 142.219,64 ха.

На Старој планини налази се 1195 таксона васкуларне флоре, 51 врста маховине, што у односу на националну флору чини 34% од укупног фонда флоре Србије. Овде се налазе и терцијарне и ендемореликтне биљне врсте, које су се задржале у клисурама, а глацијални рекликти и ендеми налазе се на високим деловима планине.

Изузето су значајне угрожене биљне вредности, било да су малобројне или да су им станишта угрожена. Ових биљака на Старој планини има 147 врста, а на њеним обронцима расте и 40 биљних врста, које су као природне реткости на подручју Србије стављене под заштиту. Неке од њих су: патуљаста перуника, планинска саса, гороцвет, косовски божур, жбунаста јова, степски лужњак, росуља, планински јавор, шумски љиљан, тресавски каћун и др.

Стару планину покрива биљни покривач од 52 биљне заједнице, а њихов распоред зависи од еколошких утицаја, који се преплићу на различитим стаништима. Богатство вегетације огледа се кроз разноврсност жубнастих, шумских, ливадских, пашњачких и тресавских заједница. Издвојене су и висинске вегетацијске зоне: храстов појас, буков појас, смрчев појас, појас субалпске жбунасте вегетације ниске клеке, боровнице и субалпске смрче, и појас кривуља. Посебну вредност чине тресавске заједнице, које се налазе у појасевима букових и четинарских шума на Јабучком равништу, Дојкином врелу и у пределу Арбиња.

На Старој планини су развијене и реликтне полидоминантне шумске заједнице, које изградјују биљне врсте ендемског и реликтног карактера. До сада су издвојени строги природни резервати:

- „Драганиште" - резерват смрчевих шума

- „Голема река" - букова прашума

- „Вражја глава" - значајан локалитет у шумском комплексу Старе планине, на којем се може пратити спонтани развој и сукцесија биљних врста, које су у њеном саставу, а посебно планинског јавора.

- „Смрче" (Арбиње) - најочуваније и најлепше смрчеве шуме на Старој планини и у Србији уопште, са типичним треставским и сфагнумским заједницама.

- „Копрен" - представља налазиште биљака из породице месождерки

На овом подручју заступљене су бројне животињске групе, које доприносе лепоти природе. Фауну чини 116 врста лептира (22 новоутврдјене, а 6 врста представља глацијалне реликте), 18 врста херпетофауне (6 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца), а ихтиофауна представљена је са 26 врста.

Највећи диверзитет птица у Србији, бившој Југославији и већем делу Балкана, налази се управо на Старој планини, где су своје станиште нашле 203 врсте. Стара планина укључена је у регистар подручја од медјународног значаја за птице Европе - ИБА са површином од 44.000 ха. Фауна сисара заступљена је са 30 врста, а посебно се истичу текуница, снежна волухарица, рис и медвед.

Презентацију можете погледати овде:

prezentacija PP STARA PLANINA.