Водопади на Старој планини подижу адреналин

Стара планина, која је деценијама била у запећку у односу на остале српске масиве, иначе позната по замрлом сточарству и прелепим пределима, све више привлачи обичне туристе, али и заљубљенике у екстремне спортове и планинске трке. Један од ретких лиценцираних водича, Роберт Илић који беспрекорно познаје сваку стопу овог дела Србије, каже да постоје делови планине, који се морају посетити јер би у противном одлазак на планину био непотпун.

- Уз мноштво врхова, од Миџора, Бабиног зуба, Три чуке, Страшне чуке, па све до Сребрне главе и масива Видлич, овде постоје неки од најлепших водопада у Србији - прича Илић. - Реч је о водопадима на Топлодолској, Дојкиначкој, Јеловичкој и другим рекама, који су једнако атрактивни зими и лети. Наравно ту је и кањон Јерме, у подножју Влашких планина, као и врх Руј на граници са Бугарском.

Према његовим речима, најатрактивнији и најлепши водопади су Пиљски и Чунгуљски код Топлог дола, подно крова Србије Миџора, као и Тупавица и Копренски према Арбињу на неких пет километара од села Дојкинци. Пиљски скок је један од највиших у Србији и овде се вода стропоштава са неких 64 метара. Ове локације су свих ових деценија остале нетакнуте, далеко од очију случајних пролазника јер су веома неприступачне, па се за сваки обилазак препоручује помоћ водича. Чунгуљски водопад је на неких десетак километара од Топлог дола, висок је 43 метра, а карактеристичан је по црвеној стени са које вертикално пљушти, нарочито у пролеће, када се топи снег на Миџору и околним висовима.

- Водопаде до којих се долази само пешице и козјим стазама до сада су посећивали многи наши туристи, пре свега из равне Војводине, али и Канађани, Руси, Американци, који су долазили зими - истиче наш саговорник. - Посебно их интересује пењање уз залеђене слапове.

Неких стотинак километара планине, чији врхови и дубодолине деле Србију и Бугарску, идеални су и за брдске трке. До сада је организовано више "џипијада", трке квадовима, али и бициклистичке планинске туре. Последња је била пре неколико месеци, када се више од 150 ултрамаратонаца и девојака из десетак земаља надметало на стазама од 20, 85, и 122 километара. Они су трчали, возили бицикле, а понегде их носили на раменима на стази која се пружа од Бабиног зуба до Арбиња. Исцрпљујуће надметање организовао је Савез екстремних спортова Србије на чијем је челу Марко Николић.

МАРАТОНСКО ПЕШАЧЕЊЕ

Овај део Србије идеалан је и за такозвани оријентиринг, који се организује у бабушничком крају. Он такође окупља заљубљенике у екстремне спортове, тачније у маратонско пешачење и трчање по непознатом терену, а од савремених помагала на располагању је једино бусола. Надметање се организује зими, по дубоком снегу и цичи, што је за многе учеснике велики изазов.