Природа
Стара планина представља право острво с благом. Проглашена је за
Парк природе 1997. године. Ова планинска лепотица је подручје са
изузетним вредностима са становишта разноврсности биљног и
животињског света и њихових заједница, као и геоморфолошких,
геолошких, хидролошких и хидрогеолошких особености, у којем је
присутан традиционални облик живота и културних добара. Површина
Парка природе стара планина је 142.219,64 хектара.
На њеним обронцима расте и 40 биљних врста, које су као природне
реткости на подручју Србије стављене под заштиту. Неке од њих су:
патуљаста перуника, планинска саса, гороцвет, косовски божур,
жбунаста јова, степски лужњак, росуља, планински јавор, шумски
љиљан, тресавски каћун и др.
.jpg)
Богатство вегетације огледа се кроз разноврсност жубнастих,
шумских, ливадских, пашњачких и тресавских заједница. Издвојене су
и висинске вегетацијске зоне: храстов појас, буков појас, смрчев
појас, појас субалпске жбунасте вегетације ниске клеке, боровнице
и субалпске смрче, и појас кривуља.
На Старој планини до сада су издвојени строги природни резервати:
• „Драганиште“ – резерват смрчевих шума
• „Голема река“ – букова прашума
• „Вражја глава“ – значајан локалитет у шумском комплексу Старе
планине, на којем се може пратити спонтани развој биљних врста, а
посебно планинског јавора.
• „Смрче“ (Арбиње) – најочуваније и најлепше смрчеве шуме на
Старој планини и у Србији уопште
• „Копрен“ – представља налазиште биљака из породице месождерки.
На овом подручју заступљене су бројне животињске групе, које доприносе лепоти природе. Највећи диверзитет птица у Србији, бившој Југославији и већем делу Балкана, налази се управо на Старој планини, а укључена је и у регистар подручја од међународног значаја за птице Европе. Фауна сисара заступљена је са више врста, а посебно се истичу текуница, снежна волухарица, рис и медвед.
